Zbog svojih dekorativnih osobina ruža zauzima visoko mesto među cvećem i hortikulturnim sadnim materijalom. Ruža se gajila još kod najstarijih civilizacija. Veliki izbor sorti, boja i veličina cveta svrstavaju je u sam vrh cvetnih vrsta zastupljenih u hortikulturi.

Najrasprostranjeniji način
kalemljenja ruža je okuliranje. Na ovaj način se prenosi samo jedan pazušni
pupoljak plemke pod koru podloge. Kako je prirodni oblik ruže žbun koji ne
razvija posebno stablo nego donosi izbojke direktno iz korenovog vrata to je i
mesto gde se ruže najžešće okuliraju.

Kalemljenje se vrši ili u maju (na budni pupoljak) ili od polovine jula do oktobra, a najbolje u avgustu (na spavajući pupoljak). Na otkrivenom gornjem delu korena, koji se predhodno dobro očisti od prašine, reže se kora najpre horizontalnim rezom dužine 1,5 cm, a potom vertikalnim dužine 2 cm. Zatim se drugom stranom kalemarskog noža malo odlubi kora. Sa pripremljene grančice plemke se odseca pazušni pupoljak (okce). Vrlo je važno da kalemarski nož bude idealno oštar i čist kako bi površina reza bila ravna i fina.

Klasirane ruže se povezuju mekim kanapom ili plastičnom trakom, tako što se najpre vežu u vratu korena, a zatim na sredini izbojka. Svaki snop mora imati etiketu.